|
Nevelika bih zajednica u norveškom gradu Hortenu bila je prošlog petka, 22. januara u šoku: u rano jutro tog dana 87-godišnja Hamida Didović nađena je brutalno ubijena u svom stanu. Ruke su joj bile svezane pozadi, preko glave jastuk...
Ko je i zašto tako nešto mogao da učini bolesnoj starici? - pitanje je koje nije postavljala samo familija i naša zajednica u Hortenu, ono je odzvonilo u svim norveškim medijima. Odgovora zasad još nema. Policijska istraga nije okončana i u trenutku dok zaključujemo ovaj broj Bosanske pošte još niko nije osumnjičen za ubistvo.
Prvi je otkrio
Edvin Avdić je tog jutra dovezao sina svojoj majci koja stanuje u komšiluku Hamide Didović. Primijetio je da su vrata na Hamdinom stanu otvorena, razvaljena:
- U augustu ili septembru prošle godine su joj provalili u stan, nekako neposredno nakon što joj je sin umro - kaže nam Avdić. - Tada su je napali, tražili su joj novac i dragocijenosti, nađene su joj modrice po tijelu i na vratu. Pomislio sam da se opet dogodilo nešto slično. Odmah sam otišao do Hamidinog sina koji stanuje u istoj kući na gornjem spratu. Obojica smo sišli dole, kad smo ušli bilo je strašno. Taj prizor neću zaboraviti dok sam živ.
Reagovao je pribrano: nije dao da se išta dira, odmah je pozvao policiju.
SVE JE OTVORENO
Kasno istog dana norveškim medijima je policijski advokat Thomas Kragelund izjavio da se “ubistvo iztražuje i da je počinilac još nepoznat”. Na lice mjesta je stigao i KRIPOS (specijalna kriminalistička policija), traga se intenzivno za svim što može pomoći u istrazi - otiscima prstiju, DNA tragovima i sl. Policija još ne saopštava zvanično ni informaciju o tome kako je jadna starica umorena, ali se pretpostavlja da je ugušena.
Bosanski kulturni klub u Hortenu je otvorio vrata za familiju, prijatelje i poznanike Hamide Didović. Pomoć i podršku su pružili i predstavnici policije i lokalnih vlasti, a već u toku dana je među njima bila i ambasador Bosne i Hercegovine u Norveškoj Elma Kovačević, u čijoj pratnji je bio i Yvar Andenes. Oni su pored razgovora s našim ljudima imali i razgovor u
policiji.
TUŽNA SUDBINA
Hamida je u Norvešku stigla 1992. godine iz svoje Sanice. U drugom svjetskom ratu je izgubila muža, s dva sina je je izbjegla iz drugog rata u svom životu. Ali, oni koji su je poznavali, vele da nije voljela govoriti o ratu, stradanjima, patnjama koje je preživjela. Voljela je život, voljela je dijeliti radost s drugima.
Došla u Norvešku da nađe izgubljeni mir, nije joj se posrećilo. Od jeseni prošle godine živjela je u strahu. Nije ona imala nikakvih specijalnih dragocijenosti, živjela je samo od nevelike pomoći koju je dobijala. Svejedno, pokušali su je orobiti, čak su je i fizički zlostavljali.
U manje od godinu dana pokušali su pokrasti i njenog sina.
Oba slučaja su prijavljena policiji, ali zbog nedostatka dokaza istraga je obustavljena.
Policija sada pokušava da utvrdi postoji li povezanost između prethodnih provala i ubistva, zatraženo je da svi koji imaju bilo kakvu informaciju pomognu.
To je naravno u redu, ali ostaje gorak utisak da policija u ovom slučaju nije najbolje reagovala. Da su pronađeni oni koji su je jesenas napali i zlostavljali, možda bi Hamida danas bila živa.
No, to sad ostaje samo u sferi nagađanja. Očekuje se da istraga već narednih dana da opipljive rezultate.
|
